o umetnici.

slikarka, muralistkinja, dizajnerka.

„Kada se duh otvori umetničkom svetu, u njemu izraste kaleidoskop beskrajnog čuđenja i mogućnosti, oplemenjujući dotadašnje kratkovide načine čovekovog postojanja.“
— Tatjana Laban Kilibarda

Portret Tatjane Kilibarde koja sedi oslonjena bradom na ruku.

POECI

Tatjana Kilibarda je multidisciplinarna umetnica čija izuzetno bogata višedecenijska karijera obuhvata slikarstvo, muralno slikarstvo i modu. Tokom detinjstva i mladosti odrastala je u domu u kojem su se redovno okupljali poznati jugoslovenski pesnici, slikari i filozofi. Ta okupljanja priređivao je njen otac, slikar Savo Laban, koji ju je prvi uveo u vizuelni jezik umetnosti. Budući da je svakodnevno bila okružena najboljim srpskim slikarima, Tatjana je veoma rano mogla da usvoji tehničke aspekte umetnosti. Majka ju je, s druge strane, naučila kako da oseća i ostane u skladu sa svojom emotivnom i intuitivnom prirodom. Stoga ne iznenađuje što je Tatjana sazrela u umetnicu danas najpoznatiju po spoju vrhunske tehnike sa dubokim duhovnim idejama, filozofijom i ženskim arhetipom.

Oslikana karta dame sa dve žene obavijene zlatnom tkaninom. — Kilibarda, „Dama srca i dama dijamanta“ (iz serije „Pitanje izbora“), 1999

Živopisna slika ulice na Monmartru Tatjane Kilibarde. — Kilibarda, „Monmartr“, 1981

Pariz: Akademija i mladost

Po završetku srednje škole u Jugoslaviji, Tatjana se 1969. preselila u Pariz da nastavi obrazovanje, gde je živela sa svetski poznatim nadrealistom Ljubom Popovićem i arhitektkinjom Natašom Popović — bliskim prijateljima Tatjaninog oca. Život sa njima bio je blagoslov. Svake nedelje, Ljuba bi je vodio u Luvr i učio kako najveći umetnici svih vremena pristupaju kompoziciji, svetlu, mešanju boja i drugim elementima. To razdoblje predstavlja najvažniji period Tatjaninog profesionalnog razvoja, kako slikarskog, tako i dizajnerskog.

Tokom ovog perioda, Tatjana je istovremeno studirala francuski jezik i književnost na Sorboni i stekla dodatne diplome iz modnog dizajna na prestižnim školama Fleuri Delaporte i Vauclair Darroux.

Od mode do likovne umetnosti

Kilibardin prvi veliki uspeh dogodio se u svetu modnog dizajna. Godine 1975. osvojila je drugo mesto na nacionalnom dizajnerskom takmičenju kompanije Levi Strauss u Francuskoj. Nedugo zatim dobila je i Nagradu žirija potrošača za svoju modnu kolekciju na Jesenjem sajmu mode u Beogradu. Ipak, slikarstvo je kasnije u životu postalo njen najistinskiji glas.

Tatjana Kilibarda u svom nagrađivanom ukrašenom kaputu Levi Strauss. — Tatjanin nagrađivani kaput sa dizajnerskog takmičenja Levi Strauss (1975)

Ručni crteži modela kupaćih kostima i haljina Tatjane Kilibarde iz Pariza i Toronta. — Tatjanini modeli kupaćih kostima i haljina iz Pariza i Toronta (1970-e–1980-e)

Život u Kanadi: prvi uspesi na Dalekom zapadu

Sa suprugom Slobodanom, Tatjana se 1978. preselila u Kanadu u nadi da će zasnovati porodicu u zemlji koja duboko ceni ličnu slobodu. Živela je i radila između Toronta i Nijagare (St. Catharines) i u tom periodu slikala pariske scene. Ove slike odražavale su Tatjanin prirodni instinkt i brze, višeslojne stvaralačke misli.

Od tada su njena dela ušla u kolekcije Canadian Broadcasting Corporation (CBC), Reader’s Digesta i diplomatskih rezidencija, uključujući rezidenciju bivšeg predsednika Italije Amintorea Fanfanija. Ubrzo po dolasku u Kanadu, Tatjana je započela desetogodišnju saradnju sa galerijom Pluriprint, smeštenom na jednoj od prestižnijih lokacija u Torontu. Povremeno je učestvovala i na grupnim izložbama drugih galerija, dok su njeni radovi nalazili put do međunarodnih kolekcija, ambasada i elitnih domova širom Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.

Monohromatski portret Njihove oči na njoj Tatjane Kilibarde. — Kilibarda, „Njihove oči na njoj“, 2014

SLIKANJE UNUTRAŠNJEG SVETA

Tatjana danas živi u gradu St. Catharines, u Ontariju, i nastavlja da se u potpunosti posvećuje slikarstvu, sa izrazitim filozofskim i duhovnim usmerenjem. Tokom protekle dve decenije svoje radove nenametljivo prodaje privatnim kolekcionarima, dopuštajući da svako delo pronađe svoj put putem usmenih preporuka i ličnih kontakata. Njena najnovija kolekcija, Ratnički duh, obuhvata sedam dela velikog formata koja prate putovanje duše — od božanskog stvaranja i tajne („Mesto začetka“, „Čuda univerzuma“), preko sećanja predaka („Koreni“) i psihološkog oblikovanja („Ego“, „Alter ego“), do anđeoske zaštite („Čuvari naših duša“) i, konačno, rođenja „unutrašnjeg ratnika“ („Ratnički duh“).

Ovih sedam slika sada su deo onlajn postavke za kolekcionare, kustose i galerije, a tokom narednih nedelja biće predstavljene i na Tatjaninom zvaničnom veb-sajtu. Celovitu kolekciju Ratnički duh možete doživeti iz prve ruke na adresi:

https://tatjanakilibarda.com

Godine murala

Tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih, Kilibarda je počela da eksperimentiše sa muralima, ali ne sa onima kakvi se viđaju na spoljnim zidovima zgrada. Njeni murali prekrivali su prostrane unutrašnje zidove najbogatijih američkih vila, čiji su je vlasnici dovodili avionom da njihove domove pretvori u prostore oživljene poetskim narativom i nadahnjujućom atmosferom. Za najimućnije klijente izrađivala je i kopije velikih majstora, uključujući Pikasa, Matisa i Renoara. Kako Tatjana objašnjava, vlasnici su njene kopije potom kačili u dnevne sobe, dok su originalna remek-dela čuvali u sefovima, daleko od mogućih lopova.

Iako je ova vrsta posla bila stvaralački ispunjavajuća i materijalno unosna, često ju je držala daleko od porodice, zbog čega se, posle pet plodnih godina tokom kojih je domove ljudi ispunjavala životom, povukla iz muralnog slikarstva.

Mural Razdvajanje duha od materije Tatjane Kilibarde sa monumentalnom klasičnom figurom.

Tokom karijere postala je poznata po tome što slikarstvu pristupa kao obrednom prizivanju, pomazujući svako dovršeno delo jedinstvenom i kontemplativnom aurom koja u posmatračima budi Imago Dei. Ecce Creatrix, Tatjana Kilibarda.

Tatjana Kilibarda zamišljeno gleda u stranu.

Biografski sadržaj napisan je i prilagođen na osnovu arhivskih intervjua i objavljenih članaka. Ova publikacija je kustoski oblikovano delo. Sva prava zadržana.